Предлози и примедбе на НАЦРТ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА

Циљ:  допринос повећању нивоа безбедности у саобраћају и тежњи да се сачувају људски животи.

У члану 1. став 1. предложена је измена и допуна у смислу увођења термина „систем“, као намера да се укаже на потребу постојања системске заштите безбедности саобраћаја на путевима, и да се подигне на виши ниво управљање безбедношћу саобраћаја. Међутим, већ до краја овог става се овај термин, „систем“, потпуно губи, односно изостаје инсистирање на намери па се тако на крају става каже само: „(у даљем тексту: безбедност саобраћаја).“ (М.Р.-С.А)

У члану 5. Нацрта предложене су измене и допуне члана 8. ЗБС-а. Уместо термина „може“ додаје се термин „оснива“, што значи да је у правној норми дат императив да се мора основати тело за координацију безбедности саобраћаја на путевима. Даје се већи значај Агенцији за безбедност саобраћаја у вези делокруга рада наведених тела, а све на основу одлука Владе.

Поред обавезе да се образују тела за координацију безбеднoсти саобраћаја на нивоу локалне самоуправе сматрамо да је потребно појачати координациону улогу Тела за безбедност саобраћаја на нивоу Републике. Ово Тело мора имати апсолутну надлежност над свим чиниоцима безбедности у саобраћају, како контролну тако и извршну. (М.Р.-С.А)

Члан 6.

У члану 9. став 2. мења се и гласи:

„Агенција:

1) анализира, прати и унапређује систем безбедности саобраћаја,

2) успоставља, развија и унапређује јединствену базу података од значаја за безбедност саобраћаја,

3) организује, односно спроводи активности усмерене на унапређење безбедности возача и других учесника у саобраћају, као и на унапређење безбедности саобраћаја са становишта возила и путева,

4) организује, односно спроводи превентивно-промотивне активности и кампање усмерене на повећање безбедности саобраћаја,

5) обезбеђује базу података о техничким карактеристикама моторних и прикључних возила, који су од значаја за примену прописа о безбедности саобраћаја на путевима,

6) организује и спроводи стручни испит и проверу знања и организује, односно спроводи припремну наставу за полагање стручног испита и семинаре унапређења знања за предаваче теоријске обуке,

7) организује, односно спроводи семинаре унапређења знања и организује и спроводи проверу знања за инструктора вожње,

8) организује и спроводи стручни испит и проверу знања и организује, односно спроводи обуку за полагање стручног испита и семинаре унапређења знања за испитивача,

9) организује и спроводи стручни испит за стицање лиценце за обављање послова професионалног возача (СРС) и организује обуку за стицање и обнављање лиценце за обављање послова професионалног возача (СРС)

10) организује и спроводи стручни испит и организује, односно спроводи обуку за возача туристичког воза,

11) организује и спроводи стручни испит и организује, односно спроводи обуку за возача трамваја,

12) организује и спроводи испит из области унапређења знања из безбедности саобраћаја и организује, односно спроводи обуку за возаче којима је одузета возачка дозвола због несавесног управљања,

13) организује и спроводи стручни испит и проверу знања и организује, односно спроводи обуку за полагање стручног испита и семинаре унапређења знања за контролора техничког прегледа,

14) издаје дозволе (лиценце), уверења и друга документа у складу са овим законом,

15) сарађује са међународним и регионалним телима и институцијама за безбедност саобраћаја,

16) координира рад тела за безбедност саобраћаја у локалним самоуправама у складу са одредбама овог закона,

17) издаје периодичне анализе и публикације са подацима о саобраћају и саобраћајним незгодама,

18) објављује, односно даје стручно мишљење на стручну литературу значајну за безбедност саобраћаја,

19) обавља послове у вези са применом тахографа,

20) обавља послове у вези са испитивањем, хомологацијом и контролом саобразности возила, опреме и делова,

21) иницира, организује, односно подржава научне и стручне пројекте и истраживања у области безбедности саобраћаја,

22) организује и спроводи стручни испит и проверу знања и организује, односно спроводи припремну наставу за полагање стручног испита и семинаре унапређења знања за ревизоре, односно провераваче,

23) организује, односно спроводи стручна усавршавања у области безбедности саобраћаја,

24) иницира субјекте и институције у Републици Србији да предузимају мере из своје надлежности у циљу унапређења безбедности саобраћаја,

25) прати примену, анализира и иницира унапређење прописа значајних за безбедност саобраћаја,

26) обавља и друге задатке везане за унапређење безбедности саобраћаја, утврђене овим законом и другим прописима.

У члану 9. после става 4. додаје се нови став 5. који гласи:

„Агенција врши стручну контролу обављања појединих послова за које је ангажовала правно лице из претходног става.”

Агенција би требало, у складу са тачкама 16 и 24, да организује посебну обуку на превентивно-промотивном плану за припаднике МУП РС, да се уведе протокол о препознавању лица која угрожавају сопствену и туђу безбедност у саобраћају и да полиција буде активни учесник у саобраћају. (М.Р.-С.А)

 

Члан 19.

У члану 41. став 2. у тачки 2) тачка се замењује запетом и додају се нове тач. 3) и 4) које гласе:

„3) кретање возила на путу у насељу брзином која је за више од 90 km/h већа од дозвољене, односно ван насеља брзином која је за више од 100 km/h већа од дозвољене,

4) управљање возилом у стању потпуне алкохолисаности (више од 2,00mg/ml).“

Насилничка вожња: превисока је граница за брзину у насељу. Поред школа и вртића је ограничење 30 km/h, ту је већ 60 km/h (односно 30 km/h већа од дозвољене) брзина врло блиска насилничкој вожњи. Предлог: изменити на „кретање возила на путу у насељу брзином која је за више од 30 km/h већа од дозвољене, односно ван насеља брзином која је за више од 100 km/h већа од дозвољене,“ (М.Р.-С.А)

Члан 35.

Члан 156. мења се и гласи:

„Путеви морају бити планирани, пројектовани, изграђени, штићени, реконструисани и одржавани тако да се саобраћај на њима може одвијати безбедно, и морају испуњавати прописане услове.

Ради одвијања безбедног саобраћаја на путевима, управљач јавног пута нарочито је обавезан да:

1) предузима мере у циљу отклањања опасности на путу;

2) врши процену утицаја новог пута на безбедност саобраћаја на мрежи путева (у даљем тексту: Процена);

3) врши ревизију пројеката пута са аспекта безбедносних карактеристика пута (у даљем тексту: Ревизија);

4) врши проверу безбедности саобраћаја на путу (у даљем тексту: Провера);

5) врши дубинску анализу саобраћајних незгода са најтежим последицама (смртне последице, односно најмање 3 тешко повређена учесника незгоде) (у даљем тексту: Дубинска анализа);

6) врши мапирање ризика, по деоницама путне мреже;

7) периодично идентификује, рангира и активно ради на санирању места, деоница и зона са највећим ризицима страдања у саобраћајним незгодама;

8) свакодневно обавештава јавност о стању путева и условима саобраћаја, а у случају битних измена обавештава јавност без одлагања;

9) организује снимање саобраћаја;

10) поступа у складу са налозима инспекције путева;

Уз државни пут кроз насеље мора постојати тротоар, односно пешачка стаза.

У случају непостојања тротоара, односно пешачке стазе уз државни пут кроз насеље, управљач државног пута дужан је да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, обезбеди пројекте, усвоји план изградње и изгради тротоарe, односно пешачке стазе уз путеве из става 3. овог члана.”

Изузетно од става 4. овог члана, управљач државног пута дужан је да изгради тротоаре, односно пешачке стазе у року од осамнаест месеци од дана ступања на снагу овог Закона, уколико у извештају министарству надлежном за послове саобраћаја приложи доказе о постојању оправданих разлога који онемогућавају испуњавање обавеза из става 4. овог члана.

Јединице локалне самоуправе ће у року од осамнаест месеци од дана ступања на снагу овог Закона прибавити студију изводљивости мреже бициклистичких трака, односно бициклистичких стаза у локалној заједници, а посебно на деловима државног пута кроз насеље.

Сматрамо да је врло важно да се, по усвајању закона, хитно приступи ревизији стања путева/саобраћајница, присуства или одсуства одговарајуће саобраћајне сигнализације и прописаних ограничења брзине кретања, увођење стандарда за семафорску сигнализацију (трепћућих сигнала за најаву промене), увођење нових типова хоризонталне сигнализације (најава почетка и краја испрекидане линије која дозвољава претицање…). (М.Р.-С.А)

Члан 36.

Након члана 156. додају се чланови 156а, 156б, 156в, 156г, 156д, 156ђ, 156е, 156ж, 156з, 156и, 156ј, 156к, 156л и 156љ

Подржавамо промене предвиђене овим чланом нацрта. (М.Р.-С.А)

Члан 42.

Члан 182. мења се и гласи:

„Пробна возачка дозвола издаје се лицу које први пут положи возачки испит за управљање моторним возилима категорија А1, А2, А, В1 и В са роком важења:

1) две године – лицима која су положила возачки испит са навршених 19 година живота

2) до навршене 21. године живота – лицима која су положила возачки испит пре навршене 19. године живота.

Изузетно од става 1. овог члана, ученицима средњих школа који се образују за занимање возач моторних возила и који су положили возачки испит за управљање возилима C и CE категорије, пробна возачка дозвола за управљање возилом категорије B издаје се са роком важења од једне године.

Возач који има пробну возачку дозволу не сме да:

1) управља возилом брзином већом од:

– на аутопуту 110 km/h

– на мотопуту 90 km/h

– на осталим путевима брзином већом од 90% од брзине која је дозвољена на делу пута којим се креће

2) отпочне и управља моторним возилом уколико има у организму алкохола односно психоактивних супстанци

3) управља моторним возилом у периоду од 23.00 до 06.00 часова,

4) за време вожње користи користи телефон, односно друге уређаје за комуникацију, односно опрему која омогућава телефонирање без ангажовања руку,

5) управља возилом категорије В чија снага мотора прелази 80 kW.

Возач који има пробну возачку дозволу за управљање возилом категорије B, док не наврши 18 година живота, не сме да управља возилом без надзора лица које се налази у том возилу и које има важећу возачку дозволу за управљање возилом категорије B у трајању од најмање пет година.

Лице које врши надзор из става 4. овог члана дужно је да се стара да возач возилом управља на безбедан начин и у складу са прописима.

Моторно возило, којим управља возач који има пробну возачку дозволу, мора бити означено посебном ознакама “П”, која мора бити на видљивом месту са предње и задње стране возила.

Министар надлежан за послове саобраћаја прописаће посебне услове о изгледу, техничким карактеристикама и начину постављања посебне ознаке из става 6. овог члана.

Иако се у члану закона у коме се набрајају категорије А, А1, Б1, Б… помињу и категорије мотоцикала у каснијим ставовима нема помена о рестрикцијама вожње за ову веома ризичну категорију возача. Ако и прихватимо рестрикције снаге аутомобила и година старости на неку договорену бројку за почетнике, нелогично је не урадити то и за данашње мотоцикле који су убојито оружје у рукама недовољно озбиљним и искусних младих возача. Долазимо до парадокса да возач почетник може по изменама закона договорених лимита возачког стажа да вози снажне аутомобиле, а возачу мотоцикла без ограничења са 18 година дајемо и мотоцикле који теоретски могу имати и 150 киловата снаге и брзине преко 260 km/h. Сразмерно броју младих возача удеси са учешћем мотоцикала имају СКОРО УВЕК трагичне последице, дакле веома статистички значајне за законодавца.

Овај члан није у складу са реалним стањем у саобраћају и друштву. У овом смислу се поставља питање безбедности младих возача у саобраћају, поготово у делу ограничења максималне снаге мотора на 80 kW. Такво ограничење је „мртво слово на папиру“ јер је најтеже спровести управо овакво ограничење: потребан је озбиљан рад представника закона да се утврди права снага мотора (данас се аутомобили посебно унапређују и повећава им се снага мотора простим изменама у компјутерском програму који регулише рад мотора. Такве измене се не уносе као податак у саобраћајну дозволу и тако ово ограничење постаје бесмислено и неспроводиво циљу повећања безбедности у саобраћају).

Став овог члана који прописује вожњу од 90% прописане брзине за друге учеснике у саобраћају може додатно да угрози неискусне возаче због утицаја на остале учеснике којима ће овакви возачи бити велика сметња,као и уопште сметња за безбедно одвијање саобраћаја јер то значи вожња 30-27 km/h, 40-36 km/h и 50-45 km/h. Неискусан а савестан пратилац прописаних брзина требало би да стално контролише своју брзину кретања што додатно деконцентрише новопечене возаче.

Уз ово, породице које не могу да обезбеде додатни ауто ових спецификација (бар на папиру) морају да се одрекну аутомобила виших перформанси да би обезбедили континуитет стицања возачког искуства младог возача. Када ни то није могуће млади возач остаје без шансе да у пробном периоду стекне одговарајућа искуства и тако постаје поново део проблема које овај закон покушава да реши. Могуће решење је садржано у нашим предлозима и сугестијама. (М.Р.-С.А)

Члан 47.

У члану 187. у ставу 3. број „0,30“ замењује се бројем „0,20“.

У ставу 4. у тачки 5) после запете додају се речи: „када обавља практичну обуку кандидата за возаче”

У истом ставу у тачки 6) речи: „дела возачког“ бришу се.

У истом ставу у тачки 9) речи: „делу возачког“ бришу се, а реч „испита“ мења се речју

„испиту“.

У ставу 5. у тачки 1) број „0,30“ замењује се бројем „0,20“.

У истом ставу у тачки 2) број „0,30“ замењује се бројем „0,20“

У истом ставу у тачки 3) број „1,20“ замењује се бројем „0,80“

У истом ставу после тачке 3) додаје се нова тачка 4) која гласи:

„4) више од 0,80 mg/ml до 1,20 mg/ml – висока алкохолисаност,“

У истом ставу досадашње тач. 4), 5) и 6) постају тач. 5), 6) и 7).

Сматрамо да је апсолутно неприхватљиво да се законом дозвољава могућност да се возачу даје слобода да самостално процењује да ли је конзумирао „довољно“ психоактивних супстанци да може „безбедно“ да управља моторним возилом. Сматрамо да, пошто постоје медицинске, мада до сада не превише утемељене тврдње, да је могуће код појединих болести (диабетес мелитус) или начина исхране имати алкохол у крви, треба помирити крајности и између „нулте толеранције“ и 0,20 промила па границу спустити на 0,10 промила. Тако се избегавају многи проблеми око тумачења разних разлога (небаждарених инструмената, болести или исхране). И даље је наш став да НИКАКАВ алкохол не иде уз вожњу али би нас задовољио овако конципиран  законски предлог.

Члан 135.

У члану 329. став 1. мења се и гласи: „Казном затвора од 30 до 60 дана и 15 казнених поена, казниће се возач за насилничку вожњу.“

Након става 3. додају се нови ст. 4. и 5. који гласе:

„За прекршај управљања возилом у стању потпуне алкохолисаности (више од 2,00 mg/ml) обавезно се изриче заштитна мера одузимања предмета – возила којим је управљано приликом извршења прекршаја.

Изузетно од става 4. овог члана, заштитна мера одузимања предмета – возила којим је управљано приликом извршења прекршаја, неће се изрећи уколико је возило власнику, односно кориснику одузето на противправан начин и ако је власник, односно корисник возила, предузео све мере из члана 68. овог закона, осим ако су учинилац прекршаја и власник, односно корисник возила, супружници или ванбрачни партнери, крвни сродници у правој линији, односно у побочној линији закључно са другим степеном сродства, усвојитељ или усвојеник.“

Члан 136.

У члану 330. став 1. тачка 1) мења се и гласи:

„управља моторним возилом, а нема издату возачку дозволу ни за једну категорију моторних возила, односно нема издату возачку дозволу након одузимања исте због несавесног и непрописног начина управљања возилом,“

У ставу 1. тачка 4) мења се и гласи:

„управља возилом под дејством алкохола више од 1,20 mg/ml до 2,00 mg/ml, као и лице које надзире возача са пробном возачком дозволом, инструктор вожње током практичне обуке, кандидат за возача током практичне обуке или полагања испита за возача, односно испитивач на практичном делу возачког испита, ако је под дејством алкохола више од 1,20 mg/ml до 2,00 mg/ml,“

У ставу 1. тачка 5) мења се и гласи:

5) одбије да се подвргне утврђивању присуства у организму алкохола и/или психоактивних супстанци помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.), односно стручном прегледу из члана 280. став 4. овог закона, као и лице које надзире возача са пробном возачком дозволом, инструктор вожње током практичне обуке, кандидат за возача током практичне обуке или полагања испита за возача, односно испитивач на практичном делу возачког испита, ако одбије да се подвргне утврђивању присуства у организму алкохола и/или психоактивних супстанци помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.), односно стручном прегледу из члана 280. став 4. овог закона.

У ставу 1. у тачки 9) речи: „преко 70km/h“ замењују се речима: „за више од 70km/h до 90 km/h“

У ставу 1. у тачки 10) речи: „преко 80km/h“ замењују се речима: „за више од 80km/h до 100 km/h“, а речи: „преко 70km/h“ замењују се речима: „за више од 70km/h

У ставу 1. у тачки 11) реч: „преко“ замењује се речима: „за више од“

У ставу 1. у тачки 12) реч: „преко“ замењује се речима: „за више од“

У ставу 1. постојећа тачка 18) брише се, а након тачке 17) додају се тачке од 18) до 23) које гласе:

18) на месту возача превози дете млађе од 12 година,

19) претиче, односно обилази возило које се зауставило, односно које се зауставља ради пропуштања пешака на пешачком прелазу,

20) претиче колону возила под пратњом,

21) поступа супротно одредбама члана 107. став 1.

22) превози дете млађе од 12 година на месту које није предвиђено за седење, супротно правилима овог закона за превоз лица возилима

23) поступи супротно члану 247. ст. 1, 2. и 3.“

Након става 3. додају се нови ст. 4. и 5. који гласе:

„За прекршај из става 1. Тачка 1) и 5) обавезно се изриче заштитна мера одузимања предмета – возила којим је управљано приликом извршења прекршаја.

Изузетно од става 4. овог члана, заштитна мера одузимања предмета – возила којим је управљано приликом извршења прекршаја, неће се изрећи уколико је возило власнику, односно кориснику одузето на противправан начин и ако је власник, односно корисник возила, предузео све мере из члана 68. овог закона, осим ако су учинилац прекршаја и власник, односно корисник возила, супружници или ванбрачни партнери, крвни сродници у правој линији, односно у побочној линији закључно са другим степеном сродства, усвојитељ или усвојеник.“

За оба ова члана (135 и 136) апсолутно не сматрамо да је одузимање возила права мера, поготово што се другим члановима закона та мера ограничава на одређени временски период после кога починилац прекршаја може поново доћи у посед или добити на коришћење возило. Изгласавањем оваквог члана закона ушло би се у прилично клизав простор уставних права и неотуђивих права на поседовање имовине. Да би ово могло да прође процену законитости потребно је прогласити возила опасним средствима или нешто слично. Јер, ако се ватрено оружје без проблема одузима лицима ако постоје сумње у могућност злоупотребе, иста матрица треба да се примени и на возила. Пошто то сада није тако сматрамо да је ово непримењиво без нарушавања  поменутих принципа и  важећих закона.

Предлог је: одузети могућност да починилац прекршаја буде власник или корисник возила. Предлажемо и увођење специјалних тестова какви су у примени у неким земљама Европе („Idiotentest“). (М.Р.-С.А)

Члан 139.

Након члана 332. додаје се нови члан 332а који гласи:

„Новчаном казном у износу од 10.000 динара казниће се за прекршај лице које поступи супротно одредбама из следећих чланова овог закона:

1) члана 22. ст. 2. и 5,

2) члана 33. став 1,

3) члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3), возач који се у насељу креће брзином која је за више од 20 km/h до 30 km/h већа од дозвољене,

4) члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3), возач који се ван насеља креће брзином која је за више од 30 km/h до 40 km/h већа од дозвољене,

5) члана 51. став 5,

6) члана 75. став 2, после запете додају се речи: „за возача вучног возила“

7) члана 77. став 2, возач који ноћу на осветљеном делу пута управља возилом на коме су укључена само позициона светла,

8) члана 121. став 2, казниће се возач чијој је возачкој дозволи, односно посебној дозволи истекао рок важења више од шест месеци,

9) члана 162. став 1, казниће се возач који се креће брзином која је за више од 20 km/h до 30 km/h већа од дозвољене,

10) члана 163. став 2, казниће се возач који се креће брзином која је за више од 20 km/h до 30 km/h већа од дозвољене,

11) члана 178. став 1, казниће се возач чијој је возачкој дозволи истекао рок важења више од шест месеци,

12) члана 178. ст. 2. и 3.

13) члана 182. став 4, казниће се возач који користи телефон, односно друге уређаје за комуникацију,

14) члана 183. став 5,

15) члана 187. став 2, казниће се возач у стању умерене алкохолисаности

16) члана 187. став 4, казниће се возач у стању благе и умерене алкохолисаности

17) члана 205. став 1, када је возачкој дозволи, односно посебној дозволи истекао рок важења више од шест месеци,

18) члана 205. став 6,

19) члана 264. став 2.

20) члана 268. став 1, уколико је истекао рок важења регистрационе налепнице више од 30 дана,

21) члана 276,

22) члана 291. став 2.

Уколико је лице извршењем прекршаја из става 1. овог члана изазвало непосредну опасност за другог учесника у саобраћају, или проузроковало саобраћајну незгоду казниће се новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара.“

Понављамо неслагање са дозвољавањем одређеног нивоа алкохолисаности лица које управља моторним возилом било ког типа и категорије. Ова примедба се односи на све чланове нацрта закона где се помиње градација алкохолисаности (блага, умерена, тешка, висока). (М.Р.-С.А)

 

Закључак

Нису аутомобили они који праве прекршаје, већ возачи. Гине се у возилима свих типова. Последњи удеси показују да удео брзих и снажних аутомобила с фаталним исходима или удесима са више повређених није већи од 25% (слободна анализа 60 дана извештаја полиције). Ту се намеће комбиновано деловање едукације и санкција која се мора добро осмислити. Бахата вожња и непоштовање прописа који доводе до тешких удеса почињу обичним непоштовањем других учесника у саобраћају СВАКОДНЕВНО У БИЛО КОЈЕ ДОБА ДАНА. Завршава се, нажалост, често губитком живота.

Нацрт закона о изменама и допунама закона о безбедности саобраћаја на путевима у овој фази не успева да обезбеди толико неопходне промене у циљу заштите учесника у саобраћају од њих самих.

Толеранција на алкохолисаност и друга опојна средства су недопустива и противна идеји изградње „система“ заштите безбедности у саобраћају. На возаче се може вршити притисак едукацијом и претњом високим казнама али прави ефекат се може постићи само уз доследно спровођење закона и прописа који морају да буду примерени времену и развоју технологија.

Ово мора да прати, али и да томе претходи, сређивање и уређивање стања у свим сегментима од којих зависи саобраћај у смислу безбедности: побољшање рада ауто школа, одговорност јавних предузећа задужених за одржавање улица, путева и сигнализације. У нацрту закона је видљив значајан помак у овим сегментима.

Ограничавање снаге возила којим могу да управљају почетници:

Верујемо да велики број аутомобила данас не испуњава услове који се постављају пред младе возаче. Вероватно и возила у ауто-школама не испуњавају задате услове. Домаћа ауто индустрија ће, такође, осетити ово условљавање.

Велики број аутомобила је чипован ради остваривања веће снаге мотора, а то се не бележи у саобраћајну дозволу.

Надаље: велики број породица има само један ауто који почетник не може да вози. Шта онда?

Уз сав посао око едукације и санкционисања предлажемо да се уведе и:

 

 

СТИМУЛАЦИЈА.

Конкретно: држава (буџет, Фонд за здравствено осигурање, осигуравајућа друштва и још неки елементи државне и друштвене оперативе) итекако може да измери и да зна колико кошта свака несрећа, материјално. Људски живот је непроцењив.

Предлажемо да држава стимулише спровођење овакве одлуке на следећи начин:

– Омогућити замену породичних возила који не испуњавају услове за потпуно ново возило које би обезбедила држава, без услова у разлици у цени уколико је вредност породичног половног возила мања од цене новог возила. (дакле ауто за ауто)

– Држава да обавеже возача почетника и/или родитеље на безусловно поштовање саобраћајних прописа и закона који ће важити за почетнике за време трајања овог аранжмана (3-5 година). Санкција би могла да буде губитак таквог возила.

Овај предлог би се дао разрадити на више нивоа, а додали би само неке предности:

– Смањење броја небезбедних возила у саобраћају (старих, неадекватно одржаваних и инфериорних у односу на новије и јаче аутомобиле са вишим нивоом активне и пасивне заштите возача, путника и пешака)

– Доказ да је држава озбиљна у намери да повећа ниво безбедности у саобраћају

– Подизање нивоа свести грађана о томе колико је безбедност у саобраћају важна тема.

Горњи предлог је тешко спровести у овом тренутку али као методолошки приступ ипак заслужује разраду.

Верујемо да би се лако нашла рачуница по којој би ово за државу на дужи рок било материјално много исплативије од одржавања садашњег стања или неуспеха у примени закона уколико се ослони само на санкционисање и недоследну примену због техничких немогућности.

Мислимо чак, да би се средства за покривање овог аранжмана (укључујући побољшање стања на путевима и едукацију) могла лако пронаћи и код осигуравајућих кућа, али и уз помоћ међународних програма који се активно баве проблемима безбедности младих у саобраћају, под покровитељством УН:

http://www.un.org/en/roadsafety/.

Едукација

Потребно је спровести свеобухватну реорганизацију рада саобраћајне полиције како би у реалним условима могли да доследно спроводе превентивно-промотивне и друге мере према свим учесницима у саобраћају.

Ово укључује и спровођење додатне обуке за препознавање ризичних учесника у саобраћају.

Лични пример припадника МУП-а у саобраћају би такође био од велике помоћи јер се велики број возача „правда“ угледањем на њихово понашање у саобраћају. Не треба заборавити чињеницу да се управо они не везују заштитним појасевима иако је њихова намена искључиво лична безбедност лица у возилу.

Такво изузимање од закона је противно смислу безбедности и Декларацији о безбедности саобраћаја (http://www.abs.gov.rs/sliketekuce/deklaracija_A4_mini.jpg)

„Mање прекршаја – мање казни. Мање несрећа – више живота“ би могла да буде максима превентивно-промотивне мере.

Тело за координацију безбедности саобраћаја на путевима

У смислу обавезе предвиђене Чланом 5. Нацрта којим су предложене измене и допуне члана 8. ЗБС-а сматрамо да је важно да учесници ових комисија или савета буду особе које су заиста предане Декларацији и већ су препознати у друштву као особе које дају велики допринос буђењу свести грађана и институција о значају безбедности у саобраћају.