Merenje prosečne brzine na autoputu

Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US, 55/2014, 96/2015 – dr. zakon i 9/2016 – odluka US) je predviđena mogućnost merenja prosečne (srednje) brzine:

Član 7
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

70) srednja (prosečna) brzina kretanja vozila, na određenoj deonici puta, predstavlja količnik između dužine te deonice i vremena za koje vozilo tu dužinu pređe,

Član 42
Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Ako vozač vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraćaj, dužan je da na prvom odgovarajućem mestu omogući da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obiđe ili prođe.

Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu.

Zahtevi za merila brzine vozila u saobraćaju, način utvrđivanja ispunjenosti tih zahteva, označavanje merila brzine vozila u saobraćaju, tehnička dokumentacija, način ispitivanja tipa merila brzine vozila u saobraćaju, metode merenja, kao i način i uslovi overavanja merila brzine vozila u saobraćaju su propisani Pravilnikom o merilima brzine u saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 119/2014 i 111/2015). 

Ovaj pravilnik primenjuje se na merila brzine vozila u drumskom saobraćaju koja se koriste u funkciji kontrole i bezbednosti saobraćaja. (Član 2)

Hajde da prvo pogledamo značenje pojedinih izraza koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku i njihova značenja (Član 3, stav 1):

1) merilo brzine vozila u saobraćaju je uređaj koji meri brzinu vozila koje se kreće u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu: merilo);

2) kontrolisano vozilo je vozilo kome se meri brzina kretanja u saobraćaju;

3) rukovalac merila je službeno lice koje koristi merilo u skladu sa uputstvom za upotrebu, a na način kojim se obezbeđuje propisana tačnost merenja i tehnička ispravnost merila, u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija;

 

6) senzorska jedinica je deo merila pomoću koga se određuje vreme za koje kontrolisano vozilo prođe rastojanje između unapred određenih mernih tačaka;

9) zakonski relevantan softver čine programi, podaci i parametri koji su sastavni deo merila i koji određuju ili izvršavaju funkcije koje su predmet zakonske kontrole merila.

Drugi izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku, a nisu definisani u stavu 1. ovog člana, imaju značenje definisano zakonima kojima se uređuju bezbednost saobraćaja, metrologija i standardizacija.

Merila su, dakle, uređaji pomoću koji se meri brzina vozila koje se kreće. Merila su (Član 4):

1) radarska merila, koja brzinu kontrolisanog vozila određuju na osnovu Doplerovog efekta (u daljem tekstu: radari);

2) laserska merila, koja rastojanje i brzinu kontrolisanog vozila određuju na osnovu merenja vremena prostiranja laserskih impulsa reflektovanih od kontrolisanog vozila (u daljem tekstu: lidari);

3) merila sa čvrsto ugrađenim senzorima, koji brzinu kontrolisanog vozila određuju na osnovu merenja vremena prolaza kontrolisanog vozila između dva ili više čvrsto ugrađenih senzora (u daljem tekstu: senzorska merila).

Član 10 propisuje:

Senzorska merila mere brzinu metodom stacionarnog merenja, automatski sa/ili bez nadzora.

Senzorsku jedinicu čine najmanje dva senzora koja su ugrađena u put u jednoj saobraćajnoj traci na tačno određenom rastojanju.

Senzorska jedinica je podzemnim kablom povezana sa ostalim delovima senzorskog merila koji su postavljeni u kućište na stub pored puta.

Dodatne informacije o upotrebi merila, ocenjivanju usaglašenosti merila sa propisanim zahtevima u cilju poverenja u rezultate merenja sprovedenih radi zaštite potrošača, života i zdravlja ljudi i životinja, zaštite životne sredine, opšte bezbednosti i zaštite prirodnih resursa kao i brzog, tačnog i lako razumljivog saopštavanja i prenošenja informacija o metrološkim pitanjima (Član 2) mogu se pronaći u Zakonu o metrologiji (“Sl. glasnik RS”, br. 15/2016). Ovaj zakon se primenjuje na merila koja se upotrebljavaju za merenja u oblasti zaštite zdravlja i opšte bezbednosti, zaštite životne sredine, kontrole i bezbednosti saobraćaja, kao i u prometu roba i usluga.

Zvanično merenje srednje (prosečne) brzine vozila na autoputu između naplatnih rampi i kažnjavanje vozača koji je prekorače je zvanično trebalo da počne 04.09.2017. ali nije. Šta je zaustavilo primenu ove zakonske mogućnosti koja ima za cilj da smanji broj stradalih na autoputu?

Nekoliko stvari:

  • ovaj način merenja nije regulisan pomenutim pravilnikom o merilima brzine u saobraćaju. Da bi se na ovaj način merila brzina (obračunom količnika između dužine te deonice i vremena za koje vozilo tu dužinu pređe) naplatne rampe bi morale da budu deo senzorske jedinice uređaja (merila) pri čemu bi senzori morali da budu ugrađeni u put u jednoj saobraćajnoj traci na tačno određenom rastojanju.
  • čini se da se pojavio problem čiji uzrok treba potražiti u Zakonu o prekršajima i Ustavnim načelima. Zakon o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 – odluka US) propisuje uslove i način za izdavanje prekršajnog naloga (Član 168 i 169). Članom 169 je propisano da će ovlašćeno lice izdati prekršajni nalog ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti otkrio uvidom u podatke koji su dobijeni uz pomoć uređaja za nadzor ili merenje. JP Putevi Srbije, odnosno zaposleni na naplatnim rampama, nisu ovlašćena službena lica za kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima (ZoBS, Član 2 i Član 305). U medijima su se pojavili navodi o nekakvom sporazumu koji treba da potpišu MUP i JP Putevi Srbije u cilju prenosa ovlašćenja za kontrolu odnosno merenje srednje (prosečne) brzine na autoputu. Upitno je da li je sporazumom moguće preneti ovlašćenja službenog lica na javno preduzeće ili drugo pravno lice (mogućnost koja je propisana Članom 286, stav 2 ZoBS) a da to bude u skladu i sa Zakonom o prekršajima.

Umesto zaključka pozivam sve učesnike u saobraćaju da poštuju zakonske propise. Vozite pažljivo. Vozite odgovorno. #VoziBezbedno

Pazite kada prelazite ulicu. Čuvajte jedni druge.
Nemojte da konzumirate alkoholna pića pre i u toku vožnje.

Prilagodite brzinu zakonskim ograničenjima. Budite pametni i oprezni.

Tuđi životi zavise i od vas.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.