Prekoračenje brzine (VIDEO)
21.09.2016.
Vožnja brzinom preko ograničenja je verovatno najkontroverznija kategorija saobraćajnih prekršaja. Takođe, to je i saobraćajni prekršaj koji se najčešće dešava, najviše kritikuje a uticaj takve vožnje se potcenjuje.
Najraširenije je mišljenje da je kontrola brzine kretanja vozila na putevima izmišljena da bi se narodu uzimale pare.
Ovo mišljenje u samoj osnovi abolira prekoračenje brzine kao prekršaj jer valjda svako ima prava da zanemari postavljenu saobraćajnu signalizaciju koja obaveštava i određuje maksimalno dozvoljenu brzinu kretanja na određenom delu puta.
Zakon određuje da tehničko regulisanje saobraćaja na državnim putevima obavlja ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, a na opštinskim putevima i ulicama u naseljima organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja (Član 157) pa, prema tome, i ograničenje brzine kretanja za sve ili pojedine kategorije vozila gde je ograničenje brzine u funkciji stanja kolovoza i vremenskih uslova (Član 158)
Dakle, osim zanemarivanja bezbednosti učesnika u saobraćaju (prema tome i samog vozača koji prekoračuje brzinu ali i njegovih saputnika ili putnika), ovo mišljenje ima bitnu manu: saobraćajna policija na poslu kontrole brzine kretanja neće “uzeti pare” narodu koji vozi propisanom brzinom.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima se problemom brzine kretanja vozila na putevima bavi obimno i dubinski, predviđajući različite nivoe sankcija u zavisnosti od visine prekoračenja, izraženo po km/h.
Preduslov za odvijanje saobraćaja propisnom i bezbednom brzinom je opisan, mada sa velikom dozom neodređenosti, Članom 42 ZoBS:
Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Ako vozač vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraćaj, dužan je da na prvom odgovarajućem mestu omogući da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obiđe ili prođe.
Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu.
Dakle, zakonodavac je definisao prava i dužnosti učesnika u saobraćaju ali i, ne manje važno, dužnosti upravljača puta opisane u Članu 156:
Putevi moraju biti projektovani, izgrađeni, rekonstruisani i održavani tako da se saobraćaj na njima može odvijati nesmetano i bezbedno i moraju ispunjavati propisane uslove.
.
.
Upravljač puta dužan je da prati stanje bezbednosti saobraćaja na putu, obezbedi nezavisne projekte u cilju identifikacije opasnih mesta najmanje jedanput godišnje i nezavisne projekte mapiranja rizika na deonicama i identifikacija najopasnijih deonica, obavlja stručne analize visoko rizičnih deonica puta (crne tačke), sačini pojedinačan projekat za saniranje rizičnih deonica i opasnih mesta i preduzme mere za saniranje visoko rizičnih deonica puta i opasnih mesta u skladu sa tim projektom.
Ugovor između građana i Države “pada” upravo na testu odgovornosti upravljača puta razlog je za kontroverze po pitanju propisanih ograničenja brzina. Gore pomenuto mišljenje dobija na snazi kada se uzme u obzir da su na određenom broju puteva nakon rekonstrukcija i poboljšanih bezbednosnih uslova saobraćaja ograničenja brzina ostala ista.
U nekim slučajevima je napravljen ozbiljan propust i problem i na sasvim novim putevima:
Primer br. 1:
Na snimku je Severna tangenta: deo putnog prstena obilaznice oko Beograda. Dugačak je 21 kilometar i povezuje Zemun, preko naselja Borča i Ovča, sa Pančevačkim putem. Na trasi tangente se nalazi i novoizgrađeni Pupinov most na Dunavu.
Lako je uočljivo da je ovo put sa tri trake, namenjen zaobilaženju gradskih gužvi i izmeštanju tranzitnog i teretnog saobraćaja van centra grada. Pa ipak – ograničenje je 50 km/h.
Nisu izostala brojna pitanja i čuđenje zašto je to tako ali ni zahtevi i inicijative da se neadekvatno ograničenje promeni kako bi se učesnicima u saobraćaju omogućilo da se ovom deonicom kreću bez kršenja zakona. Zvaničan odgovor smo dobili a iz njega je jasno da Država ne ispunjava svoj deo ugovora sa građanima i da učesnici u saobraćaju koriste put koji nema upotrebnu dozvolu pa je prema tome status puta upitan.
To opet ne znači da učesnici u saobraćaju ne moraju da poštuju postavljenu saobraćajnu signalizaciju ma koliko nelogična bila – jer krše odredbe ZoBS – ali to znači i da su obavezni da se ozbiljno angažuju da ovaj status promene tako što će zahtevati od nadležnih organa da postave adekvatnu saobraćajnu signalizaciju.
Primer br. 2:
Profesionalni vozači, kakvi jesu vozači putničkih autobusa, odnosno autobusa koji učestvuju u javnom gradskom prevozu, nikako ne bi smeli da ovako krše ograničenje brzine. Oni su odgovorni i za bezbednost putnika koje prevoze.
Na snimku su uočljiva i nepropisno parkirana vozila, nepropisni pešački prelazi, brojne poprečne ulice a od nedavno i biciklistička traka.
Zbog ovih uticaja na bezbedno odvijanje saobraćaja povećava se mogućnost da dođe do naglog kočenja. Razlika od 5 ili 20 km/h u prekoračenju pravi ogromnu razliku i povećava šanse za povredu putnika ili drugih učesnika u saobraćaju.
Primer br. 3:
Ovaj primer možda najbolje oslikava stepen kršenja ograničenja brzine u svakodnevnom saobraćaju.
Vozilo u kome je kamera vozi propisanom brzinom da datom delu puta od 50 km/h!
PROČITAJTE JOŠ
Nasilnička vožnja (VIDEO)
Nasilnička vožnja (VIDEO)
Za kraj, po ko zna koji put, apel da poštujte ograničenje brzine i da prebrzom vožnjom ne dovodite u opasnost ni sebe i svoje saputnika, ni ostale učesnike u saobraćaju.
Tekst i video: Saobraćajna Kamera
Saobraćajna Kamera™ - blog umesto Tvita 